EN
DE
FR
SV
ES
IT
NL
NO
DA
FI
RU
PL
CS
HU
SK
UK
SL
EL
HR
BS
SR
BG
RO
TR
KO
AR
293
www.energetics.eu
SMANJENJE TEŽINE, ISHRANA I KRUŽNI TRENING
Da biste oslabili, da biste došli u optimalnu formu i imali maksimalan uspeh Vašeg fitnes programa,
potrebno je da pored redovnog vežbanja i pravilna ishrana. Dole su date neke informacije i saveti na
ovu temu.
SMANJENJE TEŽINE
Ishrana zanačajan uticaj na zdravlje, fizičku spremu, kondiciju i osećaj zadovoljstva. Najveći gresi u
ishrani su prekomeno unošenje:
• kalorija
• masti (npr. čokolada)
• šećera (npr. slatkiši)
• soli
• alkohola
Prekomerna težina može da pospeši nastanak nekih bolesti (pre svega kardio-vaskularnog sistema
i zglobova), a može i da smanji kondiciju u sportskim aktivnostima i svakodnevici. Pravilno dozirana
kombinacija sportskih aktivnosti i promena u ishrani može da spreči nastanak ovih problema. Nijedna
od ovih mera sama po sebi neće doneti dugoročni uspeh.
Kao mera energije u ishrani koristi se termin kilokalorija (kcal). Za očuvanje telesne toplote i normalne
telesne funkcije troši se energija. U uobičajenoj svakodnevici, kada telo nije izloženo nekom velikom
opterećenju, muškarac sagoreva od 2200 do 2300 kcal dnevno, a žena oko 2000 kcal. Podatke o količini
kalorija naćićete na pakovanjima proizvoda namirnica koje kupujete.
Osoba gubi na telesnoj težini onda kada unosi manje kcal dnevno nego što potroši.
ISHRANA
Kako biste ostvarili željeni uspeh u vežbanju, trebali biste da se pridržavate sledećih ograničenja u
ishrani:
PRILAGOĐAVANJE ISHRANE POTREBAMA
Sportska aktivnost u različitim odnosima troši kalorije i hranljive materije. Česte vežbe izdržljivosti prazne
rezerve ugljenih hidrata, koje treba popuniti nakon treninga. Za to je najbolje uzimati namirnice bogate
ugljenim hidratima kao npr. krompir, pirinač i testenina.
Pri treningu sa fokusom na sagorevanje masti, za osobe koje žele da smršaju, sahoravenje ugljenih
hidrata je manje. Jačanje (posebno izgradnja mišića) traži veći unos belančevina. To se pokriva većim
unosom nemasnog mesa, ribe, mleka i mlečnih prerađevina (kvark, jogurt) i belančevinama bogatih
mahunarki (npr. pasulj).
REDUKCIJA UNOSA ŽIVOTINJSKIH MASTI NASPRAM BILJNIH MASTI
Unos životinjskih masti, a posebno zasićenih masnih kiselina (npr. koštane srži, kobasica, pavlake)
će učiniti da Vam poraste nivo holesterola u krvi a samim tim dovodi do povećanja rizika po zdravlje.
Nastanak raznih bolesti kao arteroskleroza (suženje krvnih sudova), kamena u žuč ili gojaznosti se ovim
samo pospešuje. U osnovi biste treballi da biljne masti kao ulje od soje, maslinovo, suncokretovo i ulje
od uljane repice, koristite više nego životinjeske masti kao mast za pečenje i puter.
OGRANIČENJE UŽIVANJA U ŠEĆERU I SLATKIŠIMA
Zamenite poslasticu povremeno sa voćem.