Tesla TT26EX21-0932IA, Руководство пользователя

Страница: 341 / 352

341
SRB
oštećenje kablova, prekomerni broj veza, priključke koji ne prate originalnu specifikaciju, oštećenja na
zaptivkama, neadekvatno postavljene uvodnice itd.
Uverite se da je uređaj dobro pričvršćen.
Uverite se da zaptivke ili zaptivni materijali nisu istrošeni do mere da više ne ispunjavaju svoju svrhu,
naime sprečavanje prodiranja zapaljivih atmosfera. Rezervni delovi moraju da odgovaraju specifikacijama
proizvođača.
NAPOMENA: Upotreba silikonskih sredstava za zaptivanje može da poništi učinkovitost određenih vrsta
opreme za detektovanje curenja. Komponente sa inherentnom bezbednošću nije neophodno izolovati pre
izvođenja radova na njima.
18. Popravljanje komponenata sa inherentnom bezbednošću
Ne primenjujte nikakva konstantna induktivna ili kapacitivna opterećenja na kolo ukoliko se niste prethodno
uverili da time nećete izazvati prekoračenje dozvoljenih vrednosti napona i struje za opremu koju koristite.
Komponente sa inherentnom bezbednošću predstavljaju jedini tip komponenata na kojima se može raditi dok
su pod naponom u prisustvu zapaljive atmosfere. Uređaj za testiranje treba da ima odgovarajuće specifikacije.
Komponente zamenite isključivo rezervnim delovima navedenim od strane proizvođača. Drugi rezervni delovi
mogu izazvati paljenje rashladnog sredstva prisutnog u atmosferi usled curenja.
19. Kablovi
Uverite se da se kablovi nisu izloženi habanju, koroziji, prekomernom pritisku, vibracijama, oštrim ivicama
ili bilo kom drugom štetnom uticaju okruženja. Prilikom provere treba uzeti u obzir i efekte starenja ili
kontinuirane izloženosti vibracijama čiji su izvor kompresori ili ventilatori.
20. Detektovanje zapaljivih rashladnih sredstava
Potencijalni izvori paljenja se ni pod kojim uslovima ne smeju koristiti kao način za traženje ili detektovanje
mesta curenja rashladnog sredstva. Ne sme se upotrebljavati halogena lampa (ili bilo koje drugo sredstvo za
detekciju koje koristi otvoreni plamen).
21. Načini detektovanja curenja
Načini koji se smatraju prihvatljivim prilikom detektovanja curenja kod sistema koji sadrže zapaljiva rashladna
sredstva uključuju sledeće:
Za detektovanje zapaljivih rashladnih sredstava koristiti elektronske uređaje za detektovanje curenja,
mada oni mogu imati neadekvatnu osetljivost ili mogu zahtevati ponovnu kalibraciju. (Kalibracija opreme
za detektovanje se mora vršiti u okruženju bez prisustva rashladnog sredstva.) Uverite se da uređaj za
detektovanje ne predstavlja potencijalni izvor paljenja i da je adekvatan za rashladno sredstvo koje se koristi.
Oprema za detektovanje curenja se mora podesiti na procenat LFL (donje granice zapaljivosti) rashladnog
sredstva i mora se kalibrisati prema rashladnom sredstvu koje se koristi, a odgovarajući procenat gasa
(maksimalnih 25 %) mora biti potvrđen.
Tečnosti za detektovanje curenja su pogodni za upotrebu sa većinom rashladnih sredstava. Međutim, treba
izbegavati upotrebu deterdženata koji sadrže hlor, jer hlor može da reaguje sa rashladnim sredstvom i izazove
korodiranje bakarnih cevi.
Ukoliko se sumnja na curenje, svi izvori otvorenog plamena moraju biti uklonjeni/otvoreni plamen mora biti
ugašen.
Ukoliko je detektovano curenje rashladnog sredstva koje zahteva lemljenje, celokupna količina rashladnog
sredstva se mora izvući iz sistema ili izolovati (zatvaranjem ventila) u delu sistema udaljenom od mesta curenja.
Sistem se zatim čisti propuštanjem azota bez kiseonika (oxygen free nitrogen, OFN) kako pre, tako i u toku
postupka lemljenja.
22.
Pražnjenje i evakuacija
Prilikom otvaranja instalacije za rashladno sredstvo radi vršenja popravki ili u bilo koje druge svrhe, primenjuju
se standardne procedure. Međutim, veoma je važno primeniti najbolju praksu, jer se radi o zapaljivosti.
Pridržavajte se sledeće procedure:
-Uklonite rashladno sredstvo;
-Očistite instalaciju inertnim gasom;
-Obavite evakuaciju;
-Ponovo očistite inertnim gasom;
-Otvorite instalaciju bilo sečenjem ili lemljenjem.
Rashladno sredstvo iz sistema držati u odgovarajućim bocama za rashladno sredstvo iz sistema. Sistem se
mora „isprati“ azotom bez kiseonika, nakon čega se jedinica smatra bezbednom. Može biti potrebno da se
ovaj postupak ponovi nekoliko puta. Komprimovani vazduh ili kiseonik se ne sme koristiti u pomenute svrhe.
Ispiranje se postiže ukidanjem vakuuma unutar sistema putem azota bez kiseonika i daljim punjenjem sve
do postizanja radnog pritiska, a zatim ispuštanjem u atmosferu i, na kraju, izvlačenjem gasova sve dok se ne
stvori vakuum. Ovaj postupak je potrebno ponavljati sve dok u sistemu više ne bude rashladnog sredstva.
Nakon poslednjeg postupka punjenja azotom bez kiseonika, potrebno je ispustiti ga iz sistema do postizanja
atmosferskog pritiska, čime se omogućava izvođenje radova. Ovaj postupak je ključan ukoliko se planira
lemljenje cevi.
Uverite se da se izlazni otvor vakuum pumpe ne nalazi u blizini izvora paljenja i da postoji mogućnost
provetravanja.
23. Stavljanje van rada
Pre sprovođenja ove procedure, neophodno je da tehničar bude potpuno upoznat sa opremom i svim
detaljima u vezi sa istom. Preporučuje se dobra praksa za bezbedno pražnjenje svih rashladnih sredstava iz
sistema. Pre izvršenja zadatka, treba uzeti uzorak ulja i rashladnog sredstva ukoliko je potrebno izvršiti analizu
pre ponovne upotrebe postojećeg rashladnog sredstva. Veoma je važno proveriti dostupnost električne