93
1.
Metodom progorevanja
dva preklopljena komada metala se zavaruju, tako što se vrši
progorevanje počevši od gornjeg dela ka donjem delu metala. Kod primene ove metode, žice sa
većim prečnikom se bolje ponašaju u toku rada od onih sa manjih prečnikom. Najbolje karakteristike
zavarivanja sa praškastom žicom postižu se kada je njen prečnik 0,9 mm. Kod ove metode nikada
ne primenjivati prečnik praškaste žice od 0,75 mm, osim ako je u pitanju jako tanak metal ili je
prisutna prevelika količina metala za punjenje a dozvoljena minimalna penetracija. Uvek zadati višu
temperaturu kod primene ove metode uz prethodno podešavanje brzine dodavanja žice koja
odgovara tačkastom zavarivanju.
2.
Probijanje sa punjenjem
je metoda kojom se stvara estetski najpotpuniji var od sva tri
navedena metoda. Kod ovog postupka, probija se ili buši rupa u gornjem komadu metala, a potom
električni luk prodire do donjeg komada metala koji se spaja. Rastopljeni materijal popunjava rupu
i ostavlja glatku i ravnu površinu vara na gornjem komadu metala. Izabrati prečnik žice, vrednost
napona a potom podesiti i brzinu dopremanja žice, kao da se zavaruje materijal iste debljine sa
kontinualnim varom.
3.
Postupak bočnog tačkastog zavarivanja
vrši usmeravanje električnog luka radi prodiranja
u materijal, kako donjeg tako i gornjeg komada metala u isto vreme, sa obe strane bočnog
tačkastog vara. Izabrati prečnik, vrednost napona a potom podesiti i brzinu dopremanja žice, kao
da se zavaruje materijal iste debljine sa kontinualnim varom.
6.6 Uputstva kod tačkastog zavarivanja
1. Izabrati prečnik žice i vrednost napona, koji odgovaraju odabranoj metodi zavarivanja.
2. Podesiti brzinu dodavanja žice, kao da se nastavlja sa radom u istom varu.
3. Vrh mlaznice držati u normalnom položaju i udaljeno za oko 6 mm u odnosu na površinu radnog
predmeta.
4. Pritisnuti okidač na gorioniku, a otpustiti ga u trenutku kada se ostvari potrebna penetracija u
materijal.
5. Probna zavarivanja vršiti na odbačenom komadu metala, uz variranje vremena držanja aktiviranog
okidača, sve dok se ne postigne željeni izgled vara.
6. Nakon toga moguće je započeti tačkasto zavarivanje na stvarnom predmetu i na željenoj lokaciji.
7. Elektroda
Elektroda je metalna šipka presvučena slojem od praška. Pri zavarivanju, električna struja teče između
vrha elektrode (šipke) i osnovnog metala koji spojen sa masom. Toplota koja se razvija u električnom
luku između vrha elektrode i osnovnog metala topi elektrodu i prašak koji se nalazi na njoj.
8. Pravilan izbor elektrode
Ne postoji opšte pravilo za izbor elektrode i temperature za pojedine namene. Tip i debljina metala
koji se zavaruje, kao i njegov položaj u toku rada, presudan je za izbor tipa elektrode, kao i za izbor
temperature potrebne za ostvarenje procesa zavarivanja. Teži i deblji metali zahtevaju veću vrednost
jačine struje (amperažu). Pre početka samog zavarivanja, preporučuje se sprovođenje probnog
zavarivanja na nekom odbačenom komadu metala, koji odgovara vrsti metala na kojem kasnije treba
da se radi, radi određivanja pravilnog izbora elektroda. Pogledati sledeći prikaz varova koji bi trebao
da posluži kao koristan primer za izbor odgovarajuće elektrode.
Содержание MIG 180-5
Страница 20: ...22 C Lift the welding torch to the normal position to initiate the arc and start welding ...
Страница 22: ...24 Spare parts listing ...
Страница 49: ...51 Κατάλογος ανταλλακτικών ...
Страница 74: ...76 Sklopni crtež rezervnih delova ...
Страница 99: ...101 Sklopni crtež rezervnih delova ...
Страница 127: ...129 Skica notranjosti naprave ...