SR/MNE
69
• količina vode u hrani i vlaga u prostoru
• željena količina namirnica za sušenje
•
Pre pripreme za sušenje, sve namirnice dobro operite i obrišite. Za sušenje odaberite samo zdrave,
neoštećene komade. Oštećene delove isecite i bacite. Kod voća uklonite peteljke i koštice. Pripremljeno
voće treba da bude zrelo, ali ne i prezrelo.
•
Sušenje će biti ravnomerno ako namirnice isečete na kriške jednake debljine (oko 0,6 cm). Tanje se kriške
brže suše, ali imajte na umu da se sušenjem bitno smanjuju. Neoguljeno voće složite tako da kožica bude
okrenuta nadole, a presečena površina nagore. Nepravilne oblike uvek postavljajte tako da se oslanjaju
na onaj deo koji je pokriven kožicom, a ne na odsečenu površinu. Povrće pravilno rasporedite i neka
bude samo jedan sloj. Bilje sušite sasvim malo. Uklonite samo peteljke i nemojte ih više sitniti. Bilje koje je
u obliku listova treba tokom sušenja okretati kako bi se onemogućilo da se slepi.
•
Rasporedite komadiće ravnomerno u posudu za sušenje, pazite da se ne preklapaju i ostavite praznine
između susednih komada. Iskoristite oko 85% površine svake posude da bi se osigurala dovoljna
cirkulacija vazduha.
•
Posude u donjem delu primaju vazduh koji je suvlji i topliji i proizvodi koji se nalaze u njima se suše brže.
Zbog toga je važno menjati raspored posuda tokom sušenja.
•
Ako želite da proverite koliko se hrana osušila, uzmite oko šaku komada i ostavite ih nekoliko minuta neka
se ohlade. Namirnice koje su vruće čine se mekšim, vlažnijim i elastičnijim nego kad su hladne. Proizvod
mora biti dovoljno suv bi se sprečilo razmnožavanje mikroorganizama i kvarenje. Osušeno povrće bi
trebalo da bude tvrdo i krhko. Osušeno voće bi trebalo da bude kožasto i savitljivo. Za potrebe dugotrajnog
čuvanja, domaće sušeno voće bi trebalo biti suvlje nego ono koje je dostupno u komercijalnoj prodaji.
•
Održavanju dobrog kvaliteta i hranljive vrednosti suvih namirnica doprinosi se još i pravilnim
skladištenjem.
Napomena:
Kako biste zaštitili hranu od tamnjenja preporučujemo da voće pre sušenja natopite u rastvor napravljen od
jedne kašike limunovog soka i čaše vode te ih nakon toga posušite kuhinjskim ubrusom. Sok limuna možete
zameniti sokom ananasa ili vitaminom C koji možete nabaviti u slobodnoj prodaji. Neke vrste voća poput
smokvi, šljiva, grožđa, borovnica itd. imaju prirodan zaštitni sloj od voska.
Potopite ih 1–2 minuta u vrelu vodu, potom odmah u hladnu vodu, a na kraju ih posušite. Nasecite voće
i stavite na sušenje. Tim postupkom se otvore pore u kožici i sušenje se ubrzava.
Blanširanje
Većinu povrća je korisno blanširati pre sušenja. Ono sprečava kvarenje ukusa i izgleda obrađenih namirnica.
Ono se svodi na kratkotrajno (1–5 minuta) prethodno kuvanje u vodi ili na pari. Pripremljeno povrće (npr.
šargarepu ili celer) stavite u mrežicu ili cediljku i potopite u kipuću vodu u loncu. Pre nego što namirnice
stavite u dehidrator, temeljno ih osušite.
Blanširanje u odgovarajućoj tečnosti može pomoći očuvanju boje kod jabuka, kajsija, smokava, nektarina,
bresaka, krušaka i šljiva. Tako se priprema kandirano voće. Takve metode pripreme potrebno je proveriti.
Voće i povrće možete oprati sledećim rastvorima:
•
Sok limuna i ananasa prirodan su način (nasuprot ostalim načinima) za očuvanje boje.
•
Sulfidna soda: Kupite u apoteci prehrambenu sulfidnu sodu.
•
Limunska askorbinska kiselina će proizvodu dati „kiseli ukus vitamina C“.
•
Blanširanje kuvanjem ili na pari
•
Blanširanje u soku može pomoći u očuvanju boje kod jabuka, kajsija, smokava, nektarina, bresaka, krušaka
i šljiva. Tako se priprema kandirano voće.
Preporučene temperature sušenja
Vrsta namirnica
Preporučena temperatura
Cveće
35–40 °C
Bilje
40 °C
Testa
40–50 °C